Водич

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, ОД МЕТРОПОЛЕ СТАРОГ СВЕТА ДО МОДЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ СРЕДИШТА
Древна слава и ново време
Одатле је дуго управљано империјом, највећом у историји. И сам град дао је четири цара. Дивили су му се чувени летописци и песници. После варварске најезде, обновљен је под знамењем светог Димитрија, чије име и сада поносно носи. Данас је то веома важан српски привредни, културни и туристички центар

Пише: Горан Будимир

Био је чувена престоница у старом свету, помињана још у доба Александра Великог. Град који је оставио препознатљив траг у повести овог човечанства. Сирмијум. „Поносан и моћан.” „Величанствен и мистичан.” Историчар Амијан Марцелин назива га „славном и многољудном мајком градова”.
У Римском Царству, највећем у нама познатој историји, Сирмијум је једна од четири престонице. Још у I веку стиче највиши ранг, колонија слободних грађана, а врхунац доживљава у IV веку. „Има царску палату, бедеме, ковницу златног новца, храмове, форуме, аквадукте, хиподроме, терме... Блистали су и красили живот”, вели летописац.  Сирмијум је и сам изнедрио цареве Трајана Деција, Аурелијана, Проба и Максимилијана.
Крајем IV века долазе мрачна времена. „Ветрови рата донели су Источне Готе, затим дивље Хуне, који су га похарали и запалили”, бележи летописац. „После њих, град се 582. предао Аварима.”
У средњем веку, на рушевинама Сирмијума обновљен је град и посвећен светом Димитрију, чије име и данас с поносом носи.

У ЕВРОПСКОЈ МРЕЖИ ПУТЕВА

Данас је Сремска Митровица један од важних и развијенијих градова Србије, средиште Сремског округа. Са приградским насељима Лаћарак и Мачванска Митровица, има преко 60.000 становника. На територији града, на 730 километара квадратних, у 26 насеља, живи укупно више од 100.000 људи.
Саобраћајна повезаност Митровице је изванредна. Надомак је „Коридор 10”, са једним од кључних друмских и железничких праваца Европе. Престони Београд и међународни аеродром „Никола Тесла” су на само 60 километара ауто-путем. Користи се и спортски аеродром у Великим Радинцима. Поврх свега, град је на Сави, пловној реци, притоци Дунава, дакле на мрежи великих европских водених путева.
Уз велике привредне потенцијале, надасве пољопривредне и прерађивачке, Сремска Митровица афирмисана је и као туристичко средиште. Археолошки локалитети, са остацима грађевина древног Сирмијума, међу којима се издваја Царска палата, привлаче велики број (радо)зналаца. Одлична је и поставка Музеја Срема, где се чувају, поред осталог, многи налази са ових локалитета. У близини града су и Специјални резерват природе „Засавица”, Национални парк „Фрушка гора”, фрушкогорско виногорје, као и изузетна православна сакрална баштина ове планине.
„Та сремска равница је берићетна, дарови богати”, додаје хроничар. „Крај је гурмански, гостопримљив и широкогруд, разуме се у вино и ракију, у песму и шалу, у људе и време, па немојте пропустити да свратите. Остало ће вам се казати само.”

***

Град пулсира културом
Тон културном животу, идентитету и духу града данас свакако дају Музеј Срема, Историјски архив „Срем”, Библиотека „Глигорије Возаревић”, Галерија „Лазар Возаревић”, Позориште „Добрица Милутиновић”, Центар за културу „Сирмиумарт”, Завод за заштиту споменика културе и Установа за неговање културе „Срем”. Нека од имена ових установа чувају успомену и на славне Митровчане.

***

Вреднији од царске кћери
Пре готово миленијум и по, предводник варварских освајача тражио је од цара Тиберија II Константина, као залог за мир, да му преда славни град на северној граници царства, Сирмијум. „Радије бих му дао једну од кћери, којих имам две, него што ћу му својевољно предати Сирмијум”, поручио је цар.
Он је, очито, волео тај град колико га воле и данашњи Митровчани.